Texty: Djordje Balasevic. Pred zadnji sneg.

Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvace zimske ruzice... Po prvi put te godine...
Naic'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I bicu samo mirna vlat, kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga... Al moja prica prosta je:
Stogod ih manje zavoles, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar svindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom cu faliti...

Obeco sam da te necu pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varos se preseliti... Orcati i veseliti...
Obeco sam srca teska... Obeco sam... Al jebesga...

Kad zadnji cokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapasce trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Pricu sam kraju priveo...
Jos onda kada sam i njih nadziveo...

Obeco sam da cu makar za bestiju...
Da cu naci lepsu, bolju i vestiju...
Nemeskinju... Gospodicnu... Ni po cemu tebi slicnu...
Obeco sam srca teska... Obeco sam... Al jebesga...

I utom pasce i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce andela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas vise ne bih trebo psovati...